POGREŠNA TUMAČENJA KUR’AN-I KERIMA

 

Riječ “tefsir” znači iznošenje i otkrivanje.  To je proces obavještavanja (bejana) i otkrivenja (kešf).  Riječ “te’vil” znači ukidanje, poništenje ili ptibjegavanje.  “Tefsir” je davanje značenja.  “Te’vil” je odabiranje jednog od mnogih značenja.  Nije dozvoljeno davati značenja po našem razumijevanju (re’ju).  Tefsirenje se čini prema pravilima rivajeta ili nakla.  S druge strane te’vilenje se čini prema osobinom znanju i mogućnostima.  Hadisi šerif glasi, “Ko protumači Kur’ani kerim prema svom ličnom mišljenju je sigurno pogriješio čak i da je u pravu.”  Potpuno je pogrešno je reći da je značenje Allahove džellešanuhu riječi (kelama) tako i tako bez prethodnog istraživanja je li ono u skladu s komentarima Resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovih ashaba kiram, radijallahu anhum, i je li je ono u skladu s tumačenjima (tefsirima) prethodnih alima i metodologijom tefsirske nauke (ilm-i tefsir), i bez poznavanja Kurejš dialekta arapskog jezika koji se govorio u doba Resulullaha, i dok se ne razmisli o realnosti (hakikatu) i njegovom alegoričnom (medžazi) gledištu, i bez mogućnosti razlikovanja je li on opšti, lični, sažeti (mudžmal) ili opširni (mufassal) i bez istraživanja razloga zašto je taj ajeti kerim objavljen i da li je on nasih ili mensuh.  Tefsir je nečija sposobnost razumijevanja Allahovih džellešanuhu riječi (kelam-i ilahi), i šta je Allah džellešanuhu njima htio reći (murad-i ilahi).  Čak i ako je nečije tumačenje po njegovom razumijevanju ispravno, pošto nije izvedeno slijeđenjem prikladne metodologije, ono je greška.  Ako je njegovo tumačenje neispravano on postaje kafir.  Isto je tako grijeh i prenošenje hadisi šerifa za koje ne znamo jesu li ispravni (sahih) ili pokvareni;  bez obzira na njihovu ispravnost ili pokvarenost.  Takvoj osobi nije dozvoljeno da čita hadise.  Da bi mogli prenijeti hadis iz knjiga hadisa moramo imati diplomu (idžazet) od alima hadisa.  Jedan hadisi šerif glasi, “Ko izumi rečenicu i kaže da je hadis biće kažnjen u džehennemu.”  Onim, koji nemaju diplomu (idžazet) od alima tefsira je dozvoljeno da kažu ili napišu o Kur’ani kerimu ako su to (što kažu ili napišu) uzeli iz knjiga tefsira.  Oni koji posjeduju gore napisane uslove mogu bez idžazeta prenijeti (nakl) tefsir i hadis.  Nije džaiz (dozvoljeno) uzimati pare za davanje diplome (idžazeta).  Onom ko pokaže neophodne kvalifikacije je vadžib dati diplomu.  Onim koji nemaju neophodne kvalifikacije je haram dati diplomu.

Hadisi šerifi kažu, “Oni koji daju značenja Kur’ani kerimu a nemaju neophodne kvalifikacije će biti podvrgnuti džehennemskom azabu,” i “Ko kaže da je hadis (nešto) za što ne zna (da je hadis) biće kažnjen u džehennemu,” i “Oni koji izražavaju svoja lična mišljenja kao objašnjenje Kur’ani kerima će biti kažnjeni u džehennemu.”  Ovdje se ubrajaju krivovjernici (bid’at sahibije) koji citiraju Kur’ani kerim i hadisi šerif da dokažu svoja pokvarena vjerovanja.  [Ovdje se ubrajaju ši’ije, vehhabije, sljedbenici teblig džema’ata, Mevdudi i Sejjid Kutub.  Jusuf Nebhani, rahmetullahi alejh, u svojoj knjizi Ševahid-ul hak detaljno govori o ovim pokvarenim tefsirima.  Ovakvi su i oni [zindici], koji tvrde da Kur’ani kerim ima pored doslovnog značenja i unutrašnje značenje, samo da bi mu dali značenje po svom mišljenju.  Ovdje se ubrajaju i oni koji prave tefsire upotrebljavajući značenja riječi koja su preovlađujuća u njihovo vrijeme.

Jedan od osmanlijskih alima je bio i Nuh bin Mustafa Konevi, rahime-hullahu teala.  On je 1070/1660. g.n.e. u Kairu preselio na ahiret.  Sljedeći odlomak je iz njegovog prijevoda knjige Milel ve Nihal koju je napisao Muhammed Šihristani, rahime-hullahu teala:  Oni koji pripadaju Ismailijja firki se tako nazivaju zato što kažu da slijede Ismaila, starijeg sina imama Dža’fera Sadika.  Oni se takođe nazivaju i batinijja firka zato što kažu da Kuran ima i unutrašnja (batin) i doslovna (zahir) značenja.  Oni kažu da su doslovna (zahir) značenja ograničena i da su ih alimi fikha odredili.  Oni kažu da su Kur’anova unutrašnja (batin) značenja kao beskrajni okean.  Oni, umjesto da slijede doslovna značenja, vjeruju u unutrašnja značenja Kur’ani kerima koja su oni izmislili.  Naš Pejgamber, sallallahu alejhi ve sellem, je saopštio jasna (zahir) značenja Kur’ani kerima svojim ashabima.  Ostavljanje bukvalnih značenja i slijeđenje izmišljena značenja izaziva kufr.  Oni pokušavaju da ovakvim trikovima iznutra unište islam.  Obožavatelji vatre (medžusije), a naročito njihov vođa Hamdan Karmut, je izumio ove trikove sa ciljem da osnuje Karamuta državu i zaustavi širenje islama.  On je ubio hadžije i premjestio Hadžer-i esved iz Kabe u Basru.  Oni su izmislili riječi kao što su, “Slijeđenje dunjalučkih slasti je džennet a slijeđenje vjerskih propisa je džehennem.”  Oni su nazvali harame lijepim umjetnostima.  Oni vode omladinu u hedonistički, zadovoljstvom ispunjeni način života, varaju ih i govore im da su one stvari, koje islam proglašava kao zabranjene i grijeh (fuhš), moralne vježbe.  Njihova država je nanijela mnogo štete islamu.  Nju je 372/983. g.n.e.Allahov džellešanuhu gnjev (gadab-i ilahije) uništio.]

Nije dozvoljeno tumačiti (tefsiriti) u skladu s principima prenosa (nakla).  Da bi neko mogao tefsiriti on mora biti visoko učen u sljedećih petnaest naučnih disciplina (ilm):  Lugat (jezik, dijalekt i riječi), nahv (sintaksa), sarf (gramatika), ištikak (etimologija), me’ani (značenje), bejan (objašnjenje), bedi’ (ornamentacija govora), kira’et (čitanje), usul-i din (metodologija vjere), fikh (islamska pravna nauka), esbab-i nuzul (rasuđivanje ili uzrok objave ajeta Kur’ani kerima), nasih (onaj koji poništava prethodni ajet), mensuh (poništeni ajet), usul-i fikh (metodologija islamske pravne nauke), hadis i ilm-i kalb (nauka o duhovnom srcu).  Onim, koji ne znaju ove nauke, nije dozvoljeno tefsiriti Kur’ani kerim.  Srčano znanje koje Allah džellešanuhu šalje direktno, bez posrednika, onim zrelim alimima (koji imaju rasih ilm) koji vrlo pažljivo slijede propise islama, se zove mevhibe ili kalb ilmi.  Hadisi šerif glasi, “Allah džellešanuhu uči one, koji rade u skladu sa svojim znanjem, ono što ne znaju.”  Nikom, ko ne zna gore navedenih petnaest naučnih disciplina, nije dozvoljeno tefsiriti [tumačiti Kur’ani kerim].  Ko tumači [Kur’ani kerim], a ne zna ovih petnaes naučnih disciplina, tumači (tefsiri) po svom mišljenju i zaslužuje da bude kažnjen u džehennemu.  Hadisi šerif kaže, “Allahu teala će onome, ko četrdeset dana iskreno (s ihlasom) slijedi islam, napuniti srce s mudrošću (hikmetom).  On će je (mudrost) početi govoriti.”  Ko god daje značenje nejasnim (mutešabih) ajetima je isti kao i oni koji tumače po svom mišljenju.  Tumačenja bid’at sahibija (onih koji su skrenuli s pravog puta) spadaju u ovu vrstu.

U Kur’ani kerimu imaju tri vrste znanja.  Allah džellešanuhu nije nikog podučio prvoj vrsti znanja.  Ovdje spada istina (hakikat) o Njegovoj ličnosti (zatu) i atributima (sifatima) i nepoznatom (gajbu).  Druga vrsta znanja je tajanstveno znanje koje je On otkrio Svojim pejgamberima.  Pejgamberi ga mogu otkriti onim koje Allah džellešanuhu odabere.  On je trećom vrstom znanja podučio Svoje pejgambere, alejhissalatu vesselam, i naredio im da ga poduče svojim sljedbenicima (ummetu).  Treća vrsta znanja je podijeljena u dvije podgrupe.  Prva vrsta se može samo naučiti slušanjem.  Ovdje spada znanje o Kijametu (Sudnjem danu).  Druga vrsta se uči posmatranjem, pregledanjem, čitanjem i shvatanjem njenog značenja.  U ovu grupu spada znanje koje se odnosi na iman i islam.  Znanje islama koje nije jasno saopšteno nassovima (Kur’ani kerimom i hadisi šerifom) čak ni mudžtehid imami nisu mogli sigurno shvatiti;  oni su imali različita mišljenja.  Tako su se, po pitanju amela (ibadeta), pojavili razni mezhebi.  Rad onih koji izvode značenja slijedeći prethodno spomenutih petnaest naučnih disciplina se ne zove tefsir već te’vil zato što ova značenja u sebi sadrže njihov izbor (re’j).  Drugim riječima oni odabiru jedno od mnogih vidljivih značenja.  Ako se njegov izbor ne slaže s doslovnim i jasnim značenjem ajeti kerima i hadisi šerifa ili idžma’om (saglasnošću) on je fasid.  U knjizi Berika, kod objašnjavanja da je raks (derviško skakanje i igranje i uzvikivanje ) zabranjen (haram), kaže, “Nama nije naređeno da radimo po tefsirima.  Nama je naređeno da slijedimo knjige fikha.”