13 - Vehabija citira na stotinu osamdesetoj stranici neke stihove iz imamove Busajrijeve (Busirijeve) Kasidei burde i onda kaže: “Ove riječi sugerišu na uzdanje u nekoga drugoga osim Allaha dželle-šanuhu, i veće poštovanje prema stvorenjima. To je širk.”

Allah dželle-šanuhu je veličao Resulullaha. A Resulullah je, spominjući ni’mete kojima ga je Allah džellešanuhu obasuo, takođe i sam sebe veličao. On je sebe toliko veličao da kada uporedimo hazreti Bisirijev (Busejrijev) hvalospjev s njegovim veličanjem on nije vrijedan ni spomena. Veličanje Resulullaha sallallahu alejhi ve sellem je ibadet. Svi ashabi kiram su ga hvalili i veličali. Na primjer, dugi hvalospjevi Hassana bin Sabita i Ka’ba bin Zuhejra su čuveni. Ka’b bin Zuhejr ga je u svojoj kasidi Banetsu’ad više hvalio i veličao od imama Busejrija. Resulullah sallallahu alejhi ve sellem je tu kasidu plaho volio i radi nje mu je oprostio njegove grijehe i dao mu na poklon svoju mubarek hirku. Ta ista hirkai seadet se danas čuva u Topkapi muzeju u Istanbulu. Vehabijska knjiga citira stih iz imamove Busejrijeve kaside koji glasi, “Ja ekremelhalki ma li men e’uzu bihi sivake inde hulul-i hadisil-amemi,” i kaže da je traženje pomoći od Resulullaha širk. Prevod ovoga stiha je, “O najviši Pejgamberu koji si najviši i najdarežljiviji od svih stvorenja! Ja nemam nikoga osim tebe da mi bude sklonište na izdisanju (son nefesu).” Ovaj pisac vehabija citira hadisi šerif kojeg prenosi Taberani i kaže da je traženje pomoći (istigasa) od Allahovih dželle-šanuhu robova širk. Ovaj hadisi šerif je rečen u događaju kada su munafici dosađivali muslimanima, i kada je Ebu Bekri Siddik rekao, “Hajdemo tražiti pomoć (istigasu) i zaštitu od Resulullaha.” Resulullah je rekao, “Ne tražite od mene pomoć (istigasu). Od Allaha tražite pomoć (istigasu).” Vehabija iznosi ovaj hadisi šerif u svojim naporima da napadne ehli sunnet. Međutim, ovaj hadisi šerif znači, “Allah dželle-šanuhu je jedini i sam koji štiti svakog od svake štete. On stvara zaštitna sredstva (sebebe) i daje im moć i dejstvo zaštite. Ako On ne želi da to bude tako (da budemo zaštićeni) On ne dozvoli da dođemo do tih sredstva (sebeba). Drugim riječima sebebi nemaju nikakvog dejstva, čak i ako se dese. Oni koji traže moju zaštitu trebaju znati da je ova djelotvornost od Allaha dželle-šanuhu a ne od mene.” Hadisi šerif kaže, “Oni koji uzmu mene kao utočište trebaju da znaju da je dejstvo od Allaha, a ne od mene.” Zar to hazreti Ebu Bekir nije znao? Naravno da jeste. Ali Resulullah sallallahu alejhi ve sellem je objasnio ovu Ebu Bekirovu kratku izjavu da je muslimani svakog vremena ne bi pogrešno shvatili. Prema tome, muslimani uvijek znaju da je djelotvornost (te’sir) od Allaha dželle-šanuhu. Imam Muhammed Ma’sum ovako piše u 110. pismu prvoga toma njegovog Mektubata: “Allah džellešanuhu je sakrio Svoju moć (kudret) u sebebima (posrednicima, sredstvima). Kako nam je rekao da samo On ima moć, On nam je isto tako naredio da se uhvatimo za ove sebebe. On je nam otkrio da se savršeni muslimani i drže za sebebe i uzdaju u Stvaraoca, koji tim sebebima daje djelotvornu moć, dejstvo (te’sir). On veliča i hvali Pejgambera Ja’kuba alejhisselam i kaže u Kur’ani kerimu da se on i čvrsto držao za sredstva (sebebe) i uzdao u Allaha dželle-šanuhu. On kaže u značenju, u suri Jusuf, ‘Ja’kub alejhisselam zna šta smo mi objavili. Ali većina ljudi ne zna da takdir dominira nad predostrožnošću.’ U tefsiru Tibjan se ovako objašnjava ovaj ajeti kerim. ‘Mušrici ne znaju sa čime je Allah dželle-šanuhu inspirisao evlije.’ Oni koji vjeruju da je djelotvornost (te’sir) sebeba od njih samih, i ne vjeruju da oni djeluju s Allahovom dželle-šanuhu moći, su jeretici. Ko god hoće da ukloni sebebe, i ne priznaje i ne prepoznaje Allahov dželle-šanuhu hikmet, u stvari vjeruje da je Allah dželle-šanuhu stvorio stvorenja bez ikakvog razloga i ni za šta. Ovakvo vjerovanje izaziva da ljudi postanu lijeni. Ko vjeruje da je Allah dželle-šanuhu stavio u sebebe efektivnu moć doseže do pravoga puta, i biće spašen od ove obje opasnosti.” Kada bi vehabije ovo shvatile oni bi ispravno razumjeli gore navedeni hadisi šerif.

Imam Muhammed bin Sa’id Busajri rahime-hullahu teala je jedan od velikana tesavvufa (sofije-i alijje). On je preselio na ahiret 695/1295. g.n.e. u Egiptu. On je bio jedan od evlija kojeg je obrazovao Ebul-Abbas-i Mursi, koji je Šazili. Ebul-Abbas-i Mursi je Ebul-Hasanov Šazilijev učenik. Kada je dobio udar pola mu se tijela paralizovalo. On je tražio Resulullahovu pomoć (tevessul); komponovao je svoju čuvenu kasidu kao hvalospjev Resulullahu, najvišem od svog čovječanstva. On ju je u snu proučio Resulullahu. Resulullah ju je jako volio. On je sa sebe skinuo svoju hirku i stavio je na imama i svojom mubarek rukom protrljao njegovo paralizovano tijelo. Kada se imam probudio on je bio potpuno zdrav. Hirka je još uvijek bila na njemu. Ovo je razlog zašto se njegova kasida zove Kaside-i burda. “Burda” znači “hirka, ogrtač”. Imam Busejri rahmetullahi alejh je radostan požurio u džamiju na sabah namaz i na putu je sreo osobu koja je bila čuvena po svom salahu i zuhdu. Ta osoba mu je rekla, “Ja bih želio da čujem tvoju kasidu.” Imam je rekao, “Ja imam puno kasida. Svako ih sve zna.” “Ja želim da čujem onu koju niko ne zna, koju si sinoć proučio Resulullahu.” “Otkud ti znaš za nju? Ja o njoj nisam nikome ništa rekao.” Na to mu je ta osoba rekla isto onako kako je imam sanjao. Vezir Behaeddin je čuo za kasidu, naredio je da je uče, i slušao ju je stojeći, s puno poštovanja. Bolesni su se izliječivali i osiguravali od bolesti i katastrofe kada su je učili. Da bi se okoristili njom mi trebamo vjerovati da ćemo njom okoristiti i imati iskren nijjet.

Kaside-i burde ima devet dijelova:

Prvi dio izražava vrijednost ljubavi prema Resulullahu sallallahu alejhi ve sellem.

Drugi dio objašnjava zlo čovjekovog nefsa.

Treći dio veliča Resulullaha.

Četvrti dio nam govori o Resulullahovom sallallahu alejhi ve sellem rođenju (o počašćavanju ovoga svijeta njegovom dolaskom na njega).

Peti dio objašnjava da su Resulullahove sallallahu teala alejhi ve sellem dove odmah uslišane (ukabuljene).

Šesti dio veliča Kur’ani kerim.

Sedmi dio objašnjava suptilnosti Resulullahovog sallallahu alejhi ve sellem mi’radža.

Osmi dio govori o Resulullahovim sallallahu alejhi ve sellem džihadima.

U devetom dijelu on traži od Allaha dželle-šanuhu afv i magfiret i Resulullahov sallallahu alejhi ve sellem šefa’at.

Deseti dio govori o superiornosti Resulullahovog sallallahu alejhi ve sellem statusa.

Vehabija veliča zalime koji su na hiljade muslimana učinili šehidima. On s jedne strane povezuje njihove tiranske sablje koje su uprljane nevinom krvlju s mubarek sabljama mudžtehida islama a s druge strane povezuje slavljenje i hvaljenje Allahovog dželle-šanuhu uzvišenog Pejgambera s idolopoklonicima koji hvale svoje idole. On naziva one koji hvale i veličaju Resulullaha sallallahu alejhi ve sellem mušricima. On ne može da shvati da kafiri hvale i veličaju obogotvorene kumire i idole kao stvaraoce i bogove. Takvo slavljenje i hvaljenje je samo za Allaha dželle-šanuhu. Muslimani hvale, slave samo Allaha dželle-šanuhu na taj način. Mi veličamo Resulullaha sallallahu alejhi ve sellem kao najviše i najodabranije stvorenje. Nijedan alim islama, koji vole Resulullaha i puno ga hvale, nije ga nikada uzdigao ovog uzvišenog Pejgambera na nivo stvaraoca ili ma’buda (onoga koga treba obožavati, boga). Oni ga ne hvale kao što hvale Allaha dželle-šanuhu. Autor ove knjige nije u stanju da razdvoji istinu i neistinu. On je napunio ovu svoju knjigu ajeti kerimima i hadisi šerifima koji opisuju kafire, i dao im kriva značenja, i napao alime islama i nazvao velike mutasavvife i muslimane koje Allah dželle-šanuhu voli mušricima i kafirima. Kada oni koji čitaju ovu vehabijsku knjigu vide, na njenoj svakoj stranici, ajeti kerime i hadisi šerife, oni, misleći da su ta pogrešna i pokvarena značenja tačna, upadaju u zamku i srljaju u propast.