29 - Autor, vehabija, piše sljedeće na 503. stranici (u svojoj knjizi Feth-ul-medžid): “Dozvoljeno je tražiti od svakog živog šefa’at, to jest, pomoć i dovu. Resulullah sallallahu alejhi ve sellem je rekao hazreti Omeru, ‘Brate, nemoj nas zaboraviti u svojim dobrim (salih) dovama!,’ kada je on kretao iz Medine u Mekku da obavi umru. Ovaj hadisi šerif je napisan u Ebu Davudovom i imamovom Ahmedovom musnedu. Hazreti Omer je rekao, ‘Ja u svom životu nisam nikada čuo tako dragu riječ kao riječ ‘brateu tom hadisi šerifu.’ Islam nam dozvoljava da samo umrlom činimo dovu. U islamu nije rečeno da se dove traže od umrlih. Trinaesti ajet sure ’ Fatir kaže, ‘Idoli kojima se molite pored Allaha dželle-šanuhu vam ne mogu koristiti ni koliko je opna oko hurmine košpice. Idoli kojima se vi molite ne čuju. Oni vam, čak i kad bi čuli, ne bi odgovorili zato što vam ne mogu pomoći. Idoli će vam reći na Sudnjem danu da ste napravili grešku zato što ste ih pripisali Allahu dželle-šanuhu kao drugove.’ Ovaj ajet ističe da će oni, koji od umrlih traže dove, na Sudnjem danu biti tretirani kao kafiri. Ovo je takođe izraženo i u riječima, ‘Njihovi idoli će na Sudnjem danu biti neprijatelji kafira, i reći će im da je njihovo obožavanje bilo pogrešno,’ koje su šesti ajet sure Ahkaf. Prema tome, nijedan umrli i otsutni ne može čuti, pomoći ili naštetiti. Sahabe i njihovi velikani, Hulefai rašidini, nisu išli na Resulullahov grob i od njega tražili nešto. Hazreti Omer radijallahu anh je uzeo hazreti Abbasa u dovi za kišu, i zamolio ga je da učini dovu da padne kiša, jer je on bio živ, i mogao je učiniti Allahu dželle-šanuhu dovu. Da je bilo dožvoljeno tražiti od umrlih da učine dovu za kišu hazreti Omer i ashabi kiram bi je tražili od Resulullahovog groba.”

Ovaj autor navodi na četiri stotine osamdesetoj stranici, hadisi šerif koji kaže, “Vaš pozdrav (salat i selam) će mi biti prenešen gdje god se nalazili na zemlji,” i kaže da je on sahih i mešhur. On ovdje aludira da Resulullah ne čuje ništa, da ne može učiniti dovu, i da je traženje dove od njega širk. Njegove izjave se ne slažu jedna sa drugom. (One su u kontradikciji.) Ajeti kerim iz sure Fatir, koji on navodi kao dokaz za svoje ideje, se odnosi na kafire, koji ne vjeruju u Allaha dželle-šanuhu, koji Mu se ne mole (koji Ga ne ibadete), i koji obožavaju idole, kipove, kumire. Citirati ajete koji su objavljeni za kafire, kao dokaz da se nazovu mu’mini koji posjećuju grob Allahovog dželle-šanuhu predragog Poslanika ili evlije da dobiju šefa’at i dovu, je kleveta protiv Kur’ani kerima i mu’mina. Gore navedeni ajeti kerim ne govori o grobovima i umrlim. On govori o kafirima koji ne vjeruju u Allaha dželle-šanuhu, i koji obožavaju idole. Niko nema ni najmanje pravo da, da bi podržao svoje ideje, prikazujuje mu’mine kao predmet ovog ajeta. Allah dželle-šanuhu kaže u značenju ajeti kerima, u suri Ahkaf, jedan ajeti kerim prije onog gore citiranog, “Nema niko da je gori, i veći otpadnik, od onog ko ne vjeruje u Allaha dželle-šanuhu, i ne ibadeti Ga, nego obožava idole koji ne čuju.” I ovaj ajeti kerim je, takođe, o kafirima. Hazreti Omer se latio učenja dove za kišu sa ciljem da slijedi sunnet. Pošto je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem činio dovu da padne kiša i hazreti Omer je, s ciljem da kopira njegov sunnet, takođe činio dovu da padne kiša. Učiti dovu da padne kiša je ibadet. Ibadeti se moraju raditi u skladu sa sunnetom. Štaviše, kako piše i u dragocjenoj knjizi hanefi fikha Merakil-fellah, i njenom objašnjenju pod naslovom Nur-ul-izah, “Medinjanima je bolje da se iskupe u Resulullahovoj sallallahu alejhi ve sellem džamiji (Mesdžid-i Nebi) za dovu za kišu. Jer, u Mesdžidu Nebi se ne upućuje nijedan zahtjev bez posredništva (vasite) ikog drugog osim Resulullaha sallallahu alejhi ve sellem, pošto se drukčije ništa ni ne dobija. U Buhariji i Muslimu piše da je takođe i Resulullah sallallahu alejhi ve sellem činio dovu za kišu u Mesdžidu Nebi. Sve što je časnije mjesto gdje se čini dova sve će više rahmeta pasti. Prvo se Resulullah moli putem posredstva (vesile) njegovih dvojice halifa. Onda se Allah dželle-šanuhu moli putem posredstva (vesile) njih trojice.” Još jedna laž koja se nalazi u ovoj knjizi je i to da se treba, kada se posjećuje Grob sreće (Kabr-i se’adet) [to jest Resulullahov sallallahu alejhi ve sellem grob], licem okrenuti prema kibli a leđima prema grobovima. Knjiga Merakil-felah kaže, “Posjetilac se okreće licem prema grobu i ostavlja kiblu iza sebe. Takođe je isti slučaj i kad se posjećuju i drugi grobovi.” Sakupljanje i činjenje dove za kišu u skladu sa sunnetom je ibadet koji ajet (Kur’ani kerim) i sunnet potvrđuju. Tražiti kišu kod Groba sreće (Kabr-i se’adeta), a ne pridržavati se pomoćnog sunneta, znači promijeniti ovaj ibadet. Naređeno je da musliman treba da nadoknadi (kaza) namaze koje je propustio, da bi mu bio oprošten grijeh propuštanja namaza. Kao što nije dozvoljeno tražiti oprost kod Groba sreće bez naklanjavanja propuštenih namaza na kaza isto tako kod Groba sreće nije dozvoljeno ni tražiti kišu. Pa ipak, u dobro poznatim (mešhur) hadisi šerifima je rečeno da je hiljadu puta korisnije obaviti takav ibadet kod Groba sreće nego i na kom drugom mjestu.

Naravno namaz se ne klanja evliji. Kada se klanja namaz ne smije se okrenuti prema evlijinom grobu. To je veliki grijeh, čak i mnogobožtvo (širk). Međutim, klanjati namaz kod evlijinog groba je veliki sevab. Ali, mi moramo biti okrenuti prema kibli i taj namaz mora biti za Allaha. Jer, kiša milosti (rahmeta) je obilna kod groba evlija. Da nije bilo dozvoljeno klanjati kod groba i turbeta, ashabi kiram ne bi stavili Grob sreće u džamiju (mesdžid). Svi ashabi kiram, i bilioni muslimana koji su došli tokom hiljadu i četiri stotine godina, su klanjali kod Groba sreće (Kabr-i se’adeta tj. Resulullahovog sallallahu alejhi ve sellem groba). Visoka korist klanjanja namaza na tom mjestu je rečena u hadisi šerifu. Oni koji klanjaju namaz u zadnjem redu (safu) Mesdžida sreće (Mesdžid-i se’adeta) su okrenuti prema Grobu sreće. U zadnjih četrnaest vijekova nijedan alim islama se nije nikad tome usprotivio. Može li ikada postojati veći dokaz od ovog koji pokazuje da je dozvoljeno klanjati namaz kod grobova evlija? U Hadisi šerifu je zabranjeno klanjati okrenut prema grobu i sa namjerom (nijjetom) klanjanja namaza prema grobu. Ali, kada učinimo nijjet da klanjamo prema kibli, dozvoljeno je (džaiz je, tj. Ne smeta), prema opštoj saglasnosti ummeta (idžmi ummeta), ako se između njega i Ka’be zadesi (nađe) grob.

Ibni Hadžer-i Hijtemi Mekki rahime-hullahu teala na devedeset prvoj stranici svoje knjige Zevadžir citira hadis-i kudsi koji se nalazi u Buhariji, “Allah dželle-šanuhu kaže, ‘Onaj ko je neprijatelj prema jednom od Mojih evlija treba da zna da je u ratu sa Mnom. Približavanje Mog roba Meni sa onim što sam mu odredio kao farz Mi je draže od svih drugih načina. Ja volim Mog roba kad Mi dođe s obavljanjem nafile, i Ja mu odobrim što god poželi.’” On piše na devedeset petoj stranici, “Hadisi šerif kaže, ‘Ja ću znati kada mi neko prouči salavat. Ja za njeg učinim dovu.’ Jedan drugi hadisi šerif kaže, ‘Kada mi musliman nazove selam moja duša dođe u moje tijelo. Ja mu odgovorim na njegov selam. Poslanici su živi u svojim grobovima.’ Hadisi šerif koji nam prenosi Ebudderda kaže, ‘Zemlja ne trune tijela Poslanika. Petkom mi učite puno salavata! Ja svakog petka upoznat sa salavatima koje su mi moji sljedbenici (ummet) proučili.’ Njega su upitali, ‘O Resulallah! Kada tvoje tijelo istrune u grobu kako si upoznat sa salavatima?’ On im je odgovorio, ‘Allah dželle-šanuhu je zabranio (učinio haram) zemlji da trune Poslanike.’ Ovakvi hadisi šerifi pokazuju da su Poslanici alejhimussalavatu vetteslimat živi u svojim grobovima i da ne trunu. A evlije su njihovi nasljednici.” U knjizi Kunuz-uddekaik se navode hadisi šerifi od Ibni Ebi Šejbe i Ebu Nu’ajma koji glase, “Kada vidimo evlije mi se sjetimo Allaha dželle-šanuhu” i “Allah dželle-šanuhu ima evlije. Kada ih vidimo sjetimo se Allaha dželle-šanuhu.” Hadisi šerif koji nam prenosi Dejlemi, a koji se navodi u knjizi Kunuz-uddekaik, kaže, “Da nema onih u grobovima, stanovnici grada bi izgorjeli.” Ovi hadisi šerifi pokazuju da je Allah dželle-šanuhu podario preko mrtvih (sebebom mrtvih) dobročinstvo i bereket živim. Hadisi šerif koji pripovijeda Askeri i koji se navodi u Munavijevoj knjizi Kunuz kaže, “Ja bih posjetio Jahjin bin Zekerijjaov grob da znam gdje se nalazi.” [Abdurrauf Munavi Šafi’i rahmetullahi alejh je preselio na ahiret 1031/1621. godine u Kairu.]