30 ... Kako vidimo alimi islama su se bavili svačim i nisu ništa nikom ostavili da doda. U njihovim knjigama je svako pronašao odgovore za svoje probleme. Ako se neki glup i neuk čovjek pojavi i počne širiti svoje pokvarene ideje sa namjerom da podijeli muslimane, i među njih unese nemir, i okleveće alime islama, i ukalja one koji su na pravom putu, shvatićemo da je on heretik ili zindik. On neće prevariti one koji su pametni niti će mu oni povjerovati. Ovakvom glupanu će povjerovati samo oni koji su nalik na Dedždžalove vojnike. Oni će reći da je ono što je tačno pogrešno, i da je ono što je lijepo ružno.

Kada muslimani čuju da mujezin efendija izgovori, kada uči ezan, Resulullahovo sallallahu alejhi ve sellem ime, oni noktima palaca dotaknu svoje zatvorene očne kapke, i kažu, “Ti si svjetlo (nur) mojih očiju ja Resulallah!” Ovo su napisali izvjesni alimi, kao na primjer Dejrebi u svojoj knjizi Mudžerrebat. Mi nismo o ovom ranije vidjeli nijedan hadisi šerif. Međutim, hadisi šerif koji kaže, “(Allahov dželle-šanuhu) rahmet se spušta tamo gdje se spominju salih osobe,” naznačava da je dozvoljeno tako uraditi. Imam Ahmed ibni Hanbel, Ibni Dževzi, i Ibni Hadžer, su potvrdili autentičnost ovog hadisi šerifa, koji se takođe citira i u imamovoj Sujutijevoj knjizi Džemi-us-sagir. Naš Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je sigurno najviši od svih Poslanika i saliha (dobrih). Kada se njegovo ime spomene Allah dželle-šanuhu obasipa Svojim rahmetom (milošću) i merhametom (milošću, naklonošću). Dove koje se učine kada Allah džellešanuhu pokazuje Svoj rahmet će biti uslišane (kabul). Kada kažemo, kada čujemo ezan, “Moje oči dobiju nur (svjetlo) a moje srce se razveseli sa tobom ja Resulullah!” mi činimo dovu za našu sreću i na ovom i na onom svijetu. Ovakva dova je u skladu sa islamom. Tahtavi, hanefi alim, uzima Kuhistanija kao svoj dokaz, i ovako piše u svom objašnjenju knjige Merakil-felah, “Kada mujezin prouči u ezanu Resulullahovo sallallahu alejhi ve sellem ime po drugi put mustehab je staviti palce na oči i reći, ‘Kurret ajnejje bike ja Resulallah, Allahumme metti’ni bissem’i vel-basari.’ Resulullah sallallahu alejhi ve sellem će uvesti u džennet onoga ko tako uradi. Šejhzade Muhammed hanefi prenosi od Ebil Vefaa, u svom objašnjenju tefsira Bejdavi, da je on vidio neke fetve koje kažu da je Ebu Bekir Siddik, kada je čuo Resulullahovo sallallahu alejhi ve sellem ime u ezanu, ljubio nokte svojih palaca i onda njima doticao oči, i, da je on, kada ga je Poslanik alejhisselam upitao zašto je on to tako uradio, odgovorio, ‘Da se oberićetim tvojim mubarek imenom ja Resulallah.’ Poslanik alejhisselam je rekao, ‘Dobro si učinio. Ko tako radi neće nikada patiti od bolesti oka.’ Kada nokti (palaca) dotaknu očne kapke treba reći, ‘Allahummahfaz ajnejje ve nevvirhuma.’ Dejlemi u knjizi Firdevs citira hadisi šerif koji nam prenosi Ebu Bekir Siddik radijallahu anh, koji kaže, ‘Ako neko, kad čuje da mujezin kaže ‘Muhammeden resulullah’, poljubi svoja dva palca pa ih onda potare po svojim očima i kaže, ‘Ešhedu enne Muhammeden abduhu ve Resuluh, Radijtu billahi rabben ve bil-islami dinen ve bi-Muhammedin sallallahu alejhi ve selleme nebijen’ moj šefa’at mu postaje halal.’” Ovdje se završava prijevod jednog dijela Tahtavijevog pisanja. Hadisi šerif kaže, “Ja ću na kijametskom danu tražiti, i naći, i uvesti u džennet, one koji su, kada su čuli moje ime u ezanu, stavljali svoja dva palca na svoje oči.” Kuhistani prenosi iz knjige Kenz-ul-ibad da je, kada prvi put čujemo ime Muhammed u ezanu, mustehab reći, “Sallallahu ve selleme alejke ja Resulallah!”, i, kada ga čujemo po drugi put, “Kurret ajnejje bike ja Resulallah”, i onda staviti naše palčeve na naše oči, i reći, “Allahumme metti’ni bissem’i vel-basari,” prije nego što ih odvojimo od očnih kapaka. Naš efendija Resulullah sallallahu alejhi ve sellem će ovu osobu (osobu koja tako radi) uvesti u džennet.

Tahtavi Ahmed je preselio na ahiret 1231/1815.

Šejhzade Muhammed hanefi je preselio na ahiret 951/1544. g.n.e. u Istanbulu.

Ebil Vefaa je preselio na ahiret 896/1490. g.n.e.

Kuhistani Muhammed hanefi je preselio na ahiret 962/1508. godine u Buhari.