5 - On navodi na stotinu jedanaestoj stranici vehabijske knjige Feth-ul-medžid hadisi šerif koji glasi, “Životi i imovina onih koji kažu ‘La ilahe illallah’ i ne obožavaju ništa drugo osim Allaha dželle-šanuhu su haram,” i onda kaže, “Samo izgovaranje kelime-i tevhid ne može spasiti čovjekovu krv i imovinu. Oni koji obožavaju grobove i mrtve spadaju u ovu grupu. Oni su gori od višebožaca iz vremena džahilijjeta (vrijeme prije islama) koji se spominju u Kur’ani kerimu.”

Izvjesni ljudi iznoseći značenje ajeti kerima “Ubij višebožce gdje god ih nađeš!” kao razlog, žele da ubijaju muslimane i pljačkaju njihovu imovinu. Oni citiraju riječi hurufija i neznalica, koje su nevjerstvo (kufr) i višeboštvo (širk), i napadaju tesavvuf i velike autoritete tesavvufa. Oni citiraju hadisi šerife, koji osuđuju one koji obožavaju drveće, kamenje, i grobove, i kažu da je gradnja turbeta i posjećivanje grobova višeboštvo i nevjerstvo.

Smatrati kamen, drvo, ili nepoznati grob, sredstvom blagoslova, (teberruka) je bez sumnje širk. Ali, povezati sa ovim posjetu grobovima Pejgambera alejhimussalavatu vetteslimat, i evlija rahime-humullahu teala, u kojoj smo namjerili da njihovim blagoslovom (bereketom) dobijemo Allahov dželle-šanuhu milost (fejz) i blagoslov (bereket), je potpuna neukost i idiotizam. Štaviše, to znači izazvati razdor među muslimanima, i, radi toga, optužiti milione i milione muslimana kufrom i širkom.

Veliki islamski učenjak (alim) Sulejman bin Abdulvehhab-i Nedždi, rahime-humullahu teala, autor knjige Es-savaik-ul ilahijje firreddi alel-vehhabijje, je bio brat Muhammeda bin Abdulvehhaba, osnivača vehabizma. On je dokumentovano dokazao da je vehabizam koji je njegov brat napravio u kolaboraciji s Englezima neispravan. On je napisao na četrdeset četvrtoj stranici ove svoje knjige:

Jedan od dokaza, koji pokazuju da je tvoj put pokvaren, je hadisi šerif koji je napisan u Sahihejnu, dvjema originalnim knjigama hadisa, Buhariji i Muslimu. Ukbe bin Amir radijallahu anh je rekao, “Resulullah sallallahu alejhi ve sellem se popeo na minber. To je bio zadnji put da sam ga vidio na minberu. On je rekao, ‘Ja se ne plašim da ćete vi poslije mene postati mušrici. Mene je strah da ćete vi, ubijajući jedni druge zbog ovodunjalučkih interesa, propasti kao drevna plemena.’” Resulullah sallallahu alejhi ve sellem je prorekao sve šta će se desiti njegovim sljedbenicima (ummetu) do Sudnjega dana. Ovaj sahih hadisi šerif kaže da njegovi sljedbenici neće nikad obožavati idole i da je on siguran u to. Ovaj hadisi šerif obara put bid’ata (vehabizam) iz temelja. Jer, vehabijska knjiga kaže da Muhammedov ummet obožava idole, da su muslimanske zemlje pune idola i da su turbeta kuće kumira i idola. Ona kaže da onaj, ko ne vjeruje da osoba koja očekuje pomoć ili šefa’at od turbeta postaje kafir, takođe postaje kafir. Međutim, muslimani su vijekovima posjećivali groblja, i tražili od evlija posredništvo i zalaganje (tevessul i istigasu). Nijedan alim islama nije rekao da su taki muslimani mušrici. Oni su ih smatrali muslimanima.

Pitanje: Jedan hadisi šerif kaže, “Ja se najviše plašim širka od svega što će vam se desiti.” Šta bi vi rekli o tome?

Odgovor: Iz drugih hadisi šerifa se razumije da ovaj hadisi šerif govori o širku asgar (oprostivom širku, malom širku, malom višeboštvu). Svi drugi slični hadisi koje nam prenose Šeddad bin Evs, Ebu Hurejre, Mahmud bin Lebib, radijallahu teala anhum, kažu da se Resulullah sallallahu alejhi ve sellem bojao da će njegov ummet činiti širk asgar. Desilo se je upravo onako kako je rečeno u hadisi šerifima. Mnogi muslimani su zapali u širk asgar. Ti brčeš mali i veliki širk (širk-i asgar i širk-i ekber), i optužuješ muslimane nevjerstvom (kufrom), i zoveš muslimane - koji ne zovu muslimane kafirima - kafirima. Ovdje se završava prijevod citata iz knjige Es-Savaik-ul-ilahijje. [Knjigu Es-savaik-ul ilahijje firreddi alel-vehhabijje je prvo izdala 1306. godine po Hidžri Izdavačka Kuća u Bagdadu Nuhbet-ul-ahbar. Drugo štampanje je napravljeno foto ofsetom 1395/1975. godine. To izdanje je pripremila Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula.]

Hadisi šerif “O ljudi! Izbjegavajte tajni širk,” je ovako objašnjen na četiri stotine pedeset prvoj stranici knjige Hadika: “Ova vrsta idolopoklonstva (širka) znači vidjeti samo sredstva (sebebe), i ne misliti da Allah dželle-šanuhu stvara. Vjerovati da sredstva stvaraju poslove (nešto) znači pripisati ih (ta sredstva, sebebe) kao partnere Allahu dželle-šanuhu. Pripisati stvari koje vidimo, ili o kojima mislimo, kao partnere Njemu se zove širk-i dželi [to jest otvoreni širk.] Vjerovati da stvari - koje islam, razum i običaj smatraju posrednicima (sebebima) - stvaraju je širk-i hafi (tajni, prikriveni širk).” Abdulhak Dehlevi rahmetullahi alejh kaže na pedesetoj stranici svoje knjige Eši’at-ul-leme’at, “Obožavati idole je širk-i ekber (veliki širk, veliko mnogoboštvo). Ovo je vrsta širka koja izaziva nevjerstvo (kufr). Licemjerno obavljanje ibadeta, i činjenje dobrote, je širk-i asgar (mali širk, malo mnogoboštvo). Ovaj mali širk nije nevjerstvo (kufr).” Ova dva mnogoboštva (širka) su od širka dželi.

Gore navedeni hadisi šerif iz knjige Hadika ne kaže da je traženje nečega od duša i umrlih mnogoboštvo (širk). On znači da je, dok upotrebljavamo sredstva, tj. dok tražimo nešto od ljudi i dok koristimo vidljive i nevidljive stvari, mnogoboštvo (širk) vjerovati da su ta sredstva uradila proističući ishod (rad, posao). Ukratko, potraga za sredstvima (sebebima) je sunnet. Vjerovanje da sredstva daju nešto je širk. Jer, sredstva ne mogu ništa dati (uraditi), ona su samo povod za Allahovo dželle-šanuhu stvaranje. Onaj ko daje (ispunjava ono što želimo) je Allah dželle-šanuhu, a ne sredstva. Onaj ko vjeruje da sredstvo, bez obzira bilo ono živo ili mrtvo, može dati šta hoće, to jest da može nešto stvoriti, pripisuje Allahu dželle-šanuhu šerika (druga, nekog Njemu ravnog). Tražiti išta od njega (sredstva, sebeba), sa ovakvim ubjeđenjem, znači obožavati ga. Upotreba sebeba sa vjerovanjem da će Allah dželle-šanuhu stvoriti, a ne sebeb, nije obožavanje već prijanjanje za sredstva (sebebe). Kada muslimani hoće nešto od živog ili umrlog, od prisutnog ili odsutnog, oni ne vjeruju da će im oni sami sobom ispuniti njihovu želju. Oni se drže za sredstva a očekuju da im Allah dželle-šanuhu ispuni njihovu želju. Oni vjeruju da je Allah dželle-šanuhu stvaralac. Dakle, kada muslimani traže nešto od duša i umrlih to ne znači da ih oni obožavaju, ili, da ih smatraju bićima koja treba obožavati (ma’budom). Allah dželle-šanuhu stvara sve preko sredstava i posrednika. On nam je naredio da se čvrsto uhvatimo za sredstva i posrednike. Mi se iz ovog razloga držimo za sredstva koja su povezana sa tom željom. Hvatanje za sredstva nije širk. Niti je grijeh. Ali, očekivanje od sredstava (sebeba) je mnogoboštvo (širk). Očekivati od njih, sa uvjerenjem da oni mogu dati sve što se poželi, je veliki širk (širk-i ekber). Očekivati od njih, s uvjerenjem da će oni dati preko moći koju im je Allah dželle-šanuhu dao, je tajni, prikriveni širk (širk-i hafi). Očekivati da nam Allah dželle-šanuhu ispuni želju, a ne sebebi, i vjerovati da samo Allah dželle-šanuhu sve stvara, a ne sebebi, je u skladu sa islamom. Muslimani ovako traže nešto od mrtvih i duša. Ovakva dozvoljena traženja se nazivaju tevessul ili istigase.

Da bi saznali da li neko ko traži nešto od živog ili umrlog obožava tu osobu ili joj čini tevessul mi pogledamo da li on, kada traži, čini nešto što nije u skladu s islamom. Ako čini, tj. ako čini haram, ili, da bi ga zadovoljila, propušta farzove, može se zaključiti da ga on obožava. Kako se vidi, vehabije, koje, da bi zadovoljile žive ne postupaju u skladu s islamom dok nešto traže od njih, postaju mušrici. Međutim, oni muslimani koji dok čine tevessul, i ne rade ništa što nije u skladu s islamom, izvršavaju Allahovo dželle-šanuhu naređenje. Oni se drže za sebebe. Od onih koji zovu muslimane mušricima, oni, koji to čine bez te’vila, postaju kafiri. Ako čovjek radi nešto što nije u skladu sa islamom, da bi zadovoljio žele svoga nefsa, on obožava svoj nefs. Međutim, naša vjera ne definiše obožavanje svog nefsa kao širk. To jest, čovjek ne postaje kafir već grešnik (fasik).