[Šesta knjižica, u knjizi Gajetut-tahkik koju je napisao Muhammed Hajat-i-Sindi, se zove Had-ud-dallin.  Hadisi šerif koji se navodi u ovoj knjižici je uzet iz imamove Ebu Nu’ajmove Isfahanijeve knjige Hiljetul-Evlija.  Abdullah ibni Abbas  kaže da je Resulullah sallallahu alejhi ve sellem rekao, “Kada je Iblis (šejtan, đavo) poslan na zemlju on je rekao Allahu dželle-šanuhu:  ‘Kada si poslao Adema alejhisselam na zemlju Ti si mu dao Kitabe i Poslanike da oni pokažu Tvojim robovima put preko kog će dobiti Džennet i steći sreću.  Koje su to knjige i Poslanici koje češ mu dati?’  Allah dželle-šanuhu mu je odgovorio:  ‘Oni su meleci, čuveni Poslanici, i četiri čuvene Knjige.’  Šejtan je rekao, ‘Koje češ meni dati knjige i poslanike da sa njima zavodim Tvoje robove?’  Allah dželle-šanuhu mu je odgovorio, ‘Tvoji kitabi, koji izazivaju želje nefsa i pretjerano ponašanje, su poezija i muzika.  Tvoji poslanici su proroci, vračevi i čarobnjaci, a tvoja hrana, koja potkopava ljudski razum i crni srce, su opijajuća pića i sve što se pojede i popije bez Bismile.  Tvoj savjet su laži, tvoja kuća sportska igrališta i javna kupatila, tvoje zamke otkrivene djevojke, a tvoje džamije su skupovi grešnika.  Tvoji mujezini su mizmari [muzički instrumenti].’”  To znači, oni su mujezinovi instrumenti (mikrofoni, magnetofoni, zvučnici, pojačala, ...) koji vode u džehennem.  Dakle, u vjerskim poslovima je veliki grijeh upotrebljavati radio aparate, pojačala, i zvučnike, zato što ih Allah džellešanuhu i Njegov Poslanik nazivaju “šejtanov ezan i mujezin”.]  Ko ne voli bilo koji ezan koji je proučen u skladu sa sunnetom i ko mu se ismijava, ili ga riječima i djelima omalovaži, postaje kafir.  Međutim, onaj ko se ismijava mujezinu ne postaje kafir.  Korisnije je (donosi više sevaba) biti imam nego mujezin.  Korisnije je proučiti ikamet nego ezan.]

Abdullah ibni Abbas radijallahu anhuma je Abbasov sin.  Abbas je bio Resulullahov najmlađi amidža.  On je rođen u Mekki.  On je 68/687. godine preselio na ahiret u Taifu.  On je bio visok, bijele puti i zgodan.  (Seadet-i ebedijje, str. 1043)