Alimi Ehl-i sunneta su napisali mnogo knjiga u kojima su pobili Vehhabizam. Ovdje navodimo naslove četrdeset knjiga:

2-Knjiga pod naslovom Eddurerussenijje firreddi alel-vehhabijje koju je napisao Ahmed Zejni Dahlan-i Šafi’i, Reis-ul-ulema Mekke-i mukerreme. Kopija ove knjige se nalazi u Gradskoj biblioteci u Istanbulu pod brojem 1079. Knjigu je ofsetom reprodukovala Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula.

4-Knjiga pod naslovom Minhat-ul-vehbijje koju je napisao Davud bin Sulejman Bagdadi-rahmetullahi alejh-koji je registrovan pod imenom Halidi u knjizi Mundžid. Knjiga Mundžid se nalazi u Gradskoj biblioteci pod brojem 292. Ovu knjigu je ofsetom reprodukovala Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula.

5-Muhammed Ebu Zuhre, u svojoj knjizi Tarih-ul-mezahib-il-islamijje, detaljno objašnjava činjenicu da su vehhabijje ehl-i bid’at.

6-Allame Ibni Abidin-rahmetullahi teala alejh-piše na tri stotine i devetoj stranici trećeg toma svog objašnjenja (hašije) knjige Durr-ul-muhtar, "Mezhebsiz (nemezheblije) sebe nazivaju muslimanima a one, koji nemaju njihov i’tikad (vjerovanje), nazivaju mušrik to jeste, kafir. Oni kažu da je sevab ubiti Ehl-i sunnet muslimane i njihove alime. Ehl-i sunnet je 1233. po hidžri pobijedio nemezheblije koji su bili okahreni (žalosni) i bijedni." Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula je napravila fotokopiju gore navedenog pisanje i objavila je pod imenom Kitab-ul-ejman.

7-Muftija od Zebida, Sejjid Abdurrahman-rahmetullahi teala alejh-je rekao, "Da bi pobio one koji napustili Ehl-i sunnet (vehhabije) i pokazao da su krivovjerci samo je dovoljno da citiram ovaj hadis-i šerif. Naš Pejgamber-sallallahu alejhi ve sellem-je rekao, "U istočnom Arabistanu će se pojaviti izvjesni ljudi. Oni će učiti Kur’an-i kerim. Ali, Kur’an-i kerim neće ići dalje od njihovih grla. Oni će napustiti Islam kao što strelica napušta luk. Njihova lica će uvijek biti obrijana." Najvažnija dužnost većine njih je da briju glavu. Oni briju lice a na bradi imaju tanku i zašiljenu bradicu. Ovaj hadis-i šerif nam govori da su oni napustili pravi put."

9-Mešhur (čuvena) knjiga pod naslovom Vehhabilere reddijje koju je napisao devedeset šesti šejh-ul-Islam sejjid Muhammed Ataullah efendija.

10-Knjiga pod naslovom Muslimana nasihat je napisana na Turskom jeziku. U njoj su dati odgovori iz knjiga alima islama na citate koji su izvađeni iz knjige Feth-ul-medžid. Prvo izdanje ove knjige je 1970. godine pripremila Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula. Ovu knjigu je Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi takođe prevela i na Engleski jezik.

12-Knjiga pod naslovom Es-siham-us-saibe koju je napisao Jusuf-i Nebhani-rahmetullahi teala alejh. Ova knjiga opovrgava mezhebsiz (nemezheblije i vehhabijje) upotrebljavajući dokaze iz ajet-i kerima.

13-Ahmed Dahlan odgovara nemezheblijama (mezhebsiz i vehhabijjama) jakim dokumentima u svojim knjigama Hulasat-ul-kelam i El-futuhat-ul-islamijje. Drugi dio prve knjige je ofsetom reprodukovala Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula.

14-Imam-i Subki-rahmetullahi teala alejh-u svojoj knjizi pod naslovom Šifa-us-sikam dokazima pokazuje da je džaiz (dozvoljeno) zijaretiti Resulullaha i Evlije i činiti istigase njihovih ruhova (činiti dovu kroz njihove ruhove, duše). Knjigu je 1318 [1900] štampala Izdavačka kuća Bulak u Egiptu. Knjiga je nekoliko puta ofsetom reprodukovala Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula.

15-Šejh Sulejman je mlađi brat Muhammeda sina Abdulvehheba. On je jedan od alima Ehl-i sunneta. Kada je vidio da je njegov stariji brat Muhammed započeo novi i zao put on je napisao odgovore na njegove pokvarene knjige. Od ovih opovrgavanja, knjiga Sevaik-ul ilahijje fir-redd-i alel-vehhabijje, je štampana 1306 godine. Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula je 1395. [1975.] ovu knjigu ofsetom reprodukovala.

16-Kadija iz Haleba, alim Šafi’ijskog mezheba, Muhammed bin Ali Zemlikani-rahmetullahi teala alejh-je dokazao u svojoj knjizi Durret-ul-madijje firreddi-ala-ibni Tejmijje da je džaiz (dozvoljeno) činiti istigase Pejgamberovih kabrova (činiti dovu kroz kabrove Pejgambera).

17-Rumeli Kadija-askeri Ehi-zade Abdulhalim bin Muhammed-rahmetullahi teala alejh-dokazuje u svojoj knjizi Fi-isbat-il-keramati-lil-Evlija halelhajat ve ba’delmemat da Evlije imaju keramete i nakon svoje smrti. On je preselio na ahiret 1013. po hidžri.

18-Knjiga El-akaidussahiha fi terdid-il-vehhabijje koju je napisao Hasen Džan Faruki dokazuje da vehhabijje iznutra uništavaju Islam. Knjigu je ofsetom reprodukovala Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula.

19-Veliki alim i Velijji kamil sejjid Abdulhakim efendi-rahmetullahi teala alejh-završava svoju knjigu Keškul opovrgavajući vehhabijje na sljedeći način: Milioni ašiklija (zaljubljenika) koji su imali kešfove i šuhude su zijaretili Fahr-i alema-sallallahu alejhi ve sellem-i od Allaha teala dobijali bezbrojne ni’mete. Umjesto da navodimo razne primjere biće dovoljno da pročitamo početak mešhur (čuvene) kaside koju je napisao hazret-i imam-ul-eimme i siradž-ul-umme Ebu Hanife Nu’man bin Sabit kada je zijaretio Pejgambera-sallallahu alejhi ve sellem. On piše, "O Sejjidu svih sejjida! Ja sam ovdje došao radi tebe. Molim te budi razi (zadovoljan) sa mnom. Moj zaklon iza tebe je moja odbrana!"

20-Knjiga pod nazivom Sebil-un-nedžat je na Arapskom jeziku. Ona odgovara na, i dokazima opovrgava pokvarena i kriva vjerovanja vehhabijja. Ova knjiga je 1394. godine prvi put štampana u Indiji. Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula je ovu knjigu ofsetom reprodukovala.

21-Knjiga pod naslovom El-mesail-ul-muntehabe je na Arapskom jeziku. Ona nam iznosi pokvarena vjerovanja koja vehhabijje nastoje da rasprostrane među omladinom i dokumentovano ih pobija. Prvo je 1391. godine objavljena u Pakistanu. Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula je ovu knjigu ofsetom reprodukovala.

22-Knjiga pod nazivom El habl-ul-metin je na Arapskom jeziku. Ona nam objašnjava da je neophodno potrebno činiti taklid (slijediti) jednog od četiri postojeća mezheba, objašnjava keramet i kako se možemo možemo okoristiti (istifade) ruhovima (dušama) Evlija-rahmetullahi teala alejhim edžma’in. Ova knjiga je prvo izdata u Pakistanu. Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula je ovu knjigu ofsetom reprodukovala.

23-Knjigu Fetva-jil-haremejn je napisao Ahmed Riza han Berilevi-rahmetullahi teala alejh-jedan od velikih alima Indije. Ova knjiga dokumentovano odgovara vehhabijjama i svim nemezheblijama. Ona takođe daje detaljno objašnjenje o organizaciji koja se zove Nudvet-ul’ulema, koja Islamu nanosi štetu i koja je locirana u gradu Luknov u Indiji. Ova knjiga, koja je 1317. godine napisana na Arapskom jeziku, je objavljena u Pakistanu. Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula je ovu knjigu 1977. godine ofsetom reprodukovala.

24-Knjiga El medaridž-us-senijje firreddi alel-vehhabijje-ji Hindijje odgovara vehhabijjama na i Urdu i na Arapskom jeziku. Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula je i ovu knjigu 1994 godine ofsetom reprodukovala.

25-Knjiga Tarik-un-nedžat koju je napisao Muhammed Hassen Džan Faruki je 1931. godine odštampana u gradu Sind Hajdarbadu. Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula je 1994. godine ofsetom reprodukovala ovu knjigu i na Arapskom i na Urdu jeziku.

26-Sun’ullah-i Halebi-rahmetullahi teala alejh-je jedan od alima Mekke-i mukerreme. On je dokazao u svojoj knjizi Sejfullah ala men kezzebe ala Evlijaillah da Evlije-kaddesallahu teala esrarehumul’aziz-imaju keramete i nakon svoje smrti. On je ovu knjigu napisao 1117. po hidžri.

27-Hazret-i Šah Ahmed Sa’id-i Dehlevi u svojoj knjizi Tahkik-ul-hakkil mubin odgovara jakim dokazima na četrdeset pogrešnih izjava vehhabijja iz Indije. On piše u četrdesetom odgovoru da je Abdul’Aziz-i Dehlevi rekao, u tefsiru na (objašnjavajući) sure Fatiha, "Kada tražimo nečiju pomoć, haram se je uzdati u tu osobu bez da pomislimo da je Allahu teala tu osobu počastio tom pomoći. Džaiz je (dozvoljeno) ako se samo u Allaha teala uzdamo i mislimo da Allahu teala sve stvara kroz sebebe, da je ta osoba jedan od tih sebeba i da je ta osoba počašćena Allahovom teala pomoći. Pejgamberi i Evlije su takođe, ovako misleći, tražili pomoć od drugih. Ovako od nekog tražiti pomoć, misleći ovako, je isto kao i tražiti pomoć od Allaha teala." On kaže u tefsiru sure Abese, "Kada se mrtvac spali ruh je ostavljen bez mjesta. Kada se mrtvac zakopa ruhu se dodijeli mjesto. Ovo je razlog da se mi možemo okoristiti zakopanim Evlijama i drugim salih (dobrim) muslimanima. Takođe je ovako moguće i mrtvacu pomoći. To nije slučaj sa mrtvacem koji je spaljen." Hazret-i Abdulhak-i Dehlevi piše u prijevodu Miškata, "Najveća većina mešajih-i izam (šejhova) i alima fikha su izjavili da je džaiz (dozvoljeno) tražiti pomoć od Pejgambera i Evlija i nakon njihove smrti. Kešf i kemal sahibije (posjednici kešfa i savršenstva) su rekli da je ovo tačno. Mnogi od njih su se uzvisili na taj način što su dobili fejz (što su se okoristili) od ruhova (duša). Oni koji su na ovaj način postigli veći stepen se zovu Uvejsi. Imam-i Šafi’ija je rekao da je kabr imam-i Musa Kazima terijak (čuveni protivotrov) za uslišavanje njegovih dova i da je to često iskusio. Imam-i Gazali je rekao da neko, kome je dato da je sebeb za tevessul i fejz, može i nakon svoje smrti biti sebeb za tevessul i fejz. Jedan od velikih mešajih-i kiram je rekao da je vidio da četiri velike Velije imaju tesarruf nakon svoje smrti isto onako kao i kada su bili živi. Dvojica od ovih Velija su hazret-i Ma’ruf-i Kerhi i hazret-i Abdulkadir-i Gejlani. Ahmed bin Zerruk, jedan od alima i velikih Evlija sa zapada je rekao, "Hazret-i Ebul’Abbas-i Hadremime je upitao, ‘Šta misliš koji Veli više pomaže, živ ili mrtav?’ Ja sam rekao, ‘Svako kaže živ a ja kažem da mrtav više pomaže.’ On je rekao, ‘U pravu si, pošto je on, kada je živ, među svijetom a kada je mrtav on je u Hakkovom huzuru.’" Ahmed bin Ukbe Hadremi je veliki Evlija. Njegova biografija je napisana pod imenom Demirdaš u knjizi Džami’u keramat-il-Evlija. On jasno objašnjava kroz ajet-i kerime i hadis-i šerife da ljudski ruh ne umire kada čovjek umre. On dodaje da je ruh svjestan i da prepoznaje posjetioce kao i to šta oni rade. Ruhovi kamila (savršenih muršida) i Evlija-kaddesallahu teala esrarehumul’aziz-su na visokom stepenu kada su mrtvi isto onako kao i kada su bili živi. Duhovno (ma’nevi) oni su bliži Allahu teala. Evlije ispoljavaju keramete i na dunjaluku i nakon svoje smrti. Ruh (duša) je taj koji čini keramete. Ruh ne umire kada čovjek umre. Samo Allahu teala stvara i čini keramete. Sve se dešava samo sa Njegovim kudretom. U poređenju sa Allahovim teala kudretom niko nije ništa, živ ili mrtav. Zato, nije začuđujuće da Allahu teala šalje ihsan (usluge) kroz vasitu (posredstvom) onih koje On voli. Mi uvijek možemo vidjeti da Allahu teala sve stvara i daje posredstvom (vasitom) onih koji su živi. Čovjek ne može ništa stvoriti, ni kad je živ ni kad je mrtav. On samo može biti sebeb i vasita (uzrok i posrednik) za Allahovo teala stvaranje.

Hazret-i mevlana Abdulhakim-i Sijalkuti piše u svojoj knjizi Zad-ul-lebib, uzimajući citate iz knjige Eši’at-ul-leme’at koju je napisao Abdulhak Dehlevi, "Puno svijeta ne vjeruje činjenicu da se možemo okoristiti i dobiti pomoć (istifade) posredstvom ehl-i kabr (mrtvih). Oni kažu da je nijjet zijareta kabra da se uči za mrtve i da im se učini dova. Većina velikana tesavvufa i alima fikha su rekli da je iskušena pomoć onih koji su u kabru. Ovo isto su takođe jednoglasno rekle i Evlije koje imaju kešf. U stvari, mnogi su rekli da su (duhovno) uznapredovali dobivanjem fejza od ruhova (duša). Oni se zovu Uvejsi." Nakon ovoga je hazret-i Sijalkuti dodao, "Ja ne razumijem šta su naumili oni koji kažu da mrtvi ne mogu pomoći. Ko čini dovu on traži od Allaha teala. On stavlja Allahovog teala dragog roba kao vasitu da mu dova bude kabul. On kaže, ‘Ja Rabbi! Daj mi radi hatra i hurmeta (ljubavi i poštovanja) ovog Tvog roba kojem si Ti dao obilan ihsan’. Ili, pozivajući Allahovog teala roba, za kojeg vjeruje da ga Allahu teala puno voli kaže, ‘O Allahov Velija učini šefa’at za mene! Učini za mene dovu!’ Samo Allahu teala sam sve stvara i samo od Njega sve tražimo. Veli je samo vesile i sebeb (razlog i posrednik). Evlija je takođe prolazan. On će takođe biti uništen. On ništa ne može napraviti. On nema kuvvet (snagu i moć) da čini tesarruf (da pomaže). Kada bi bilo širk tako reći ili vjerovati ili vjerovati nekome drugom pored Allaha teala onda bi takođe bilo zabranjeno tražiti dovu ili nešto drugo i od živih. U našem dinu nije zabranjeno tražiti dovu ili nešto drugo od živih. Naprotiv, rečeno je da je mustehab. To je uvijek bilo uobičajeno. Ako oni, koji ovo ne vjeruju, misle da kažu da nakon smrti ne postoji keramet oni će morati dokazati ovu svoju predpostavku. Tačno je da su neke Evlije, nakon svoje smrti, uzdignute do alem-i kudsa. Oni su u huzur-i ilahi (Allahovom teala prisustvu) sve zaboravili. Oni su nesvjesni dunjaluka i svega šta se dešava na dunjaluku. Oni ne čuju dove. Oni neće biti sebeb i vasita ni za šta. Ovakve medžzub (zanesene, ushićene) Evlije takođe postoje i na dunjaluku. Ako neko ne vjeruje keramet to ne mijenja stvar. On ne može dokazati svoju predpostavku. Kur’an-i kerim, hadis-i šerif i događaji, koji su se desili i koji su viđeni, i stoljećima poznati, pokazuju da oni nisu u pravu. Ako neki džahil (neznalica) ne očekuje nešto od Allaha teala nego kaže da Evlija radi i stvara pa ako on, ovako misleći, od njega nešto traži, to mu treba zabraniti i čak ga treba kazniti. Međutim ovakvom tvrdnjom ne možemo kaljati i klevetati alime islama i arife (alim islama, ekspert u vjerskom znanju koji zna ma’rifet tesavvufa kroz srčani kešf i koji zna veličinu i sifate Allaha teala) pošto je Resulullah-sallallahu alejhi ve sellem-je zijaretio kabrove i mevtove (mrtve) i nazivao im selam. On nam nikada nije zabranio da nešto tražimo od mevta (mrtvog). Ovisno od hallova (stanja) posjetilaca i onih koje posjećujemo za neke učimo dovu dok od drugih tražimo pomoć. Svaki musliman zna da su Pejgamberi-salevatullahi teala alejhim edžma’in-živi u svojim kabrima. Niko ovo ne može poricati. Međutim, mi smo čuli o onima koji ne vjeruju činjenicu da Evlije mogu pomoći iz svojih kabrova kao i to da se od njih može zatražiti pomoć.”

Abdulhak-i Dehlevi kaže u svojoj knjizi Džezb-ul-kulub, "Ibni Ebi Šejbe nam prenosi: U hazret-i Omerovo vrijeme je u Medini bila velika suša. Neko je otišao kod Kabr-i Nebevi i rekao, ‘O Resulullah! Učini dovu da padne kiša inače će tvoj ummet helać otići (bićemo uništeni)!’ Resulullah-sallallahu alejhi ve sellem-mu se je pojavio snu i rekao, ‘Idi i traži muštuluk od Omera (mudžde), padaće kiša.’ Ibni Dževzi kaže, ‘U medini je bila velika suša. Ashabi su otišli hazret-i Ajši i molili je da im pomogne. Ona im je rekla da naprave rupu na plafonu Resulullahovog turbeta. Oni su tako i učinili. Padala je velika kiša. Kabr-i šerif je postao mokar.’" Ova dva izvještaja su dokaz da su Ashab-i kiram tražili pomoć od kabra. Čak im je i hazret-i Ajša-radijallahu anha, koja je bila mudžtehid, naredila da traže pomoć od kabra. Resulullah-sallallahu alejhi ve sellem-je dao osobi, koja je tražila pomoć od njegovog kabra, vesele vijesti (mudžde) da će padati kiša. Iz ovog razloga, ne vjerovati da se od Resulullahovog kabra može tražiti pomoć, znači poricati idžma’ Ashab-i kiram. Kako piše u knjizi Hisn-ul-hasin Resulullah-sallallahu alejhi ve sellem je rekao, "Ko je izgubio hajvana treba da kaže, ‘O Allahovi robovi! Pomozite mi! Neka i vama Allahu teala dadne merhamet!’" U jednom drugom hadis-i šerifu se kaže, "Na mjestu gdje se plašimo trebamo tri puta reći, ‘O Allahovi robovi! Pomozite mi.’" Ova dova je često iskušena. U drugom hadis-i šerifu se kaže, "Neko ko zbog nečeg ima zarar (gubitak) treba da uzme abdest i da klanja dva rek’ata namaza! Nakon toga treba da rekne, ‘Ja Rabbi! Od Tebe tražim. Preklinjem Te uzimajući kao vesile Tvoga Pejgambera Muhammeda-alejhisselam-koji je Tvoj rahmet za sve aleme. O Muhammed! Ja uzimam tebe kao vesile da mi moj Rabb ukabuli (ispuni) moju želju. Ja Rabbi! Učini ga mojim šefa’atdžijom (posrednikom)!’" Svaki musliman u namazu zove Resulullaha kada kaže, "Esselamu alejke ejjuhen-Nebijju!" Samo ovo je dovoljno da odgovori onim koji poriču ovu činjenicu. Istovremeno, ovo nam pokazuje i činjenicu da je Rabita džaiz (dozvoljena). Uspostaviti rabitu sa Evlijama-kaddesallahu teala esrarehumul’aziz-je slično upotrebi đozluka (naočara) starijoj osobi koja ne vidi dobro. Ajet-i kerim, "Tražite vesile!" ističe činjenicu da je potrebno tražiti muršid-i kamila (velikog alima) da bi dobili fejz od Allaha teala.

U knjizi Tavali’ ul-envar piše, "Kada zijaretite Resulullaha-sallallahu teala alejhi ve sellem-trebate iz svog srca izbaciti dunjalučke misli. Trebate očekivati pomoć samo od Resulullaha. Dunjalučke misli sprečavaju pomoć. Trebate razmišljati o tome kako je on živ u kabru, kako on prepoznaje one koji ga zijarete, kako mu je Allahu teala dozvolio da dadne ono što se od njega traži i kako se samo preko njega može približiti Allahu teala."

Imam-i a’zam Ebu Hanife je u svojoj knjizi Musned prenijeo haber koji nam dolazi od Abdullaha ibni Omera, "Kada zijaretimo Kabr-i se’adet, približićemo mu se sa strane koja gleda prema kibli. Leđa ćemo okrenemo prema kibli. Okrenućemo se prema kabru i onda nazvati selam, ‘Esselamu alejke ejjuhen-Nebijju ve rahmetullahi ve berekatuh.’" Ibni Hadžer-i Mekki kaže da je bolje (efdalnije), kada zijaretimo, donositi dovu stojeći nego sjedeći. Ruknuddin Ebu Bekr Muhammed Kirmani, hanefijski alim fikha je rekao, "Za vrijeme zijareta ćemo preklopiti desnu ruku preko lijeve, isto kao u namazu." Musteheb je biti udaljen četiri zra’ (dva metra) od šebaka (mušebak pl. mušepci i mušebek pl. mušebeci drvena rešetka na prozoru). Prijevod iz knjige Tahkik-ul-hakkil mubin se ovdje završava. Ovo nije Šemsuddin Muhammed Kirmani koji je preselio na ahiret 786. [1384.].

28-Knjiga Feth-ul-medžid piše na 66., 107. i 386. stranici da je u svakoj prilici potrebno učiniti idžtihad. Na 387. i 390. stranici piše da oni koji slijede (čine taklid) mezheb moraju da znaju delile (dokaze) svog mezheba i da postaju mušrici ako ih ne znaju. Knjiga sama sebe kontradiktira na 432. stranici i kaže da džahili ne mogu činiti idžtihad. Na 78., 167., 183., 503. i 504. stranici piše da onaj ko od mejjita (mrtvaca) traži šefa’at postaje mušrik (kafir). Takođe je napisano i to da je očekivanje kerameta i faide (koristi) od mrtvaca širk. Na 115., 140., 173., 179. i 220. stranici ova knjiga piše da su muslimani obožavali Evlije. Na 133., 134., 136., 139., 140., 484. i 485. stranici piše da je očekivanje bereketa i faide od kabra širk. Na 143., 146., 191. i 503. stranici piše da je traženje dove od mrtvaca (mejjita) širk. Na 169., 179., 416. i 503. stranici piše da mejjit ništa ne osjeća i da ne čuje. Na 222., 223., 234., 247., 274. i 486. stranici piše da je zijaret kabrova Evlija i od njih dobijanje fajde (koristi) širk. Na 181. i 211. stranici piše da je traženje šefa’ata pripisivanje šerika (ortaka, sudruga) Allahu teala. Na 258., 259. i 260. stranici piše da se je zabranjeno približiti Resulullahovom Hudžre-i se’adetu, da bi mu nazvali selam. Na 486. stranici piše da su Ashab-i kiram-radijallahu teala alejhim edžma’in-činili dovu okrenuvši leđa Resulullahovom kabru.

Ehl-i sunnet alimi su odgovorili na ove izmišljene krivitvorine nekoliko stotina godina prije nego što su se vehhabijje i pojavile. Ovdje nabrojane knjige, koje sadrže odgovore na njih, su postale čuvene među učenim ljudima. One su: Knjiga Šifa koju je napisao hazret-i kadi Ijad, knjiga Ettergib vet-terbih koju je napisao alim hadisa Abdul’azim-i Munziri, Miškat-ul-Mesabih koju je napisao Velijjuddin-i Tebrizi, Mevahib-ul-ledunnijje koju je napisao imam-i Kastalani, Džami’us-sagir koju je napisao imam-i Sujuti, Eljevakit-vel-dževahir koju je napisao Abdul-Vehhab-i Ša’rani, Hulasat-ul-vefa koju je napisao imam-i Semhudi, Džem’ul-esrar koju je napisao Abdulgani Nablusi, Takrib-ul-usul koju je napisao sejjid Ahmed Dahlan, Metalib koju je napisao Fahruddin-i Razi, Tuhfet-uz-zuvvar koju je napisao Ibni Hadžer-i Mekki, Feth-ul-bari koju je napisao Ibni Hadžer-i Askalani, Šerh-i šifa koju je napisao Šihabuddin Haffadži, Mensek koju je napisao allame Halil Maliki, Šerh-ul-mevahib koju je napisao Muhammed Zerkani Maliki, Šerh-i šemail koju je napisao imam-i Munavi, Nukul-uš-šer’ijje firreddi alelvehhabijje koju je napisao Mustafa Šatti Hanbeli, Nešr-ul-mehasin koju je napisao Abdullah Jafi’i, Šehr-ul-ihja koju je napisao sejjid Murteda Hanefi, Se’adet-i darejn koju je napisao Jusuf Nebhani, Mesalik-ul-hunefa koju je napisao imam-i Kastalani, Kitab-uz-zuhd koju je napisao imam-i Ahmed, Hilje-tul-Evlija koju je napisao Ebu Muhammed Halil, Safvet-us-safve koju je napisao Ibni Dževzi, Keramet-ul Evlija koju je napisao Lalkai, Fetva-i hadisijje i El-dževher-ulmunzam koje je napisao Ibni Hadžer-i Mekki, Misbah-uz-zulam, koju je napisao allame Ebu Abdullah Maliki, Misbah-uz-zulam koju je napisao Kila’i, Bugjet-ul-ahkam koju je napisao Nureddin Ali Šafi’i, Hudžet-ullahi alel-alemin koju je napisao Jusuf Nebhani, El-intisar lil-Evlija-il-ebrar koju je napisao Tahir Sunbul efendija, Dževahir-ul-akdejn koju je napisao Nureddin Ali Semhudi, Nefehat-i Šazilijje koju je napisao Hasen Advi Misri, Edžvibet-ul-merdijje i Bahr-ul-mevrud koje je napisao Abdulvehhab-i Ša’rani, Ber’ul-eskam i Lem’u-berk-il-makamat koje je napisao Mustafa Bekri, Kešf-un-nur koju je napisao Abdulgani Nablusi, Šerh-i Hizb-il bahr koju je napisao Ahmed Zerruk Maliki, Džila-uz-zulam firreddi alen Nedždilleziedallel-avam koju je napisao allame sejjid Alevi, Sejf-ul-Džebbar koju je napisao Fadl-i Resul Bedajin, knjiga Tarih-i Vehhabijjan koju je napisao Ejjub Sabri paša na Turskom jeziku, a koja je štampana u Istanbulu 1296. godine.

Kada se zijareti neki mezar, ruh (duša) onog koji je u kabru se odražava, kao u ogledalu, u ruhu posjetioca. Ako je duša posjetioca na većem nivou njegovo srce se počne nelagodno osjećati (sikira se), postane uznemireno (nije rahat) i ošteti se. Iz ovog razloga je zijaret kabra bio, u početku Islama, zabranjen. Kasnije, kada je bilo i mrtvih muslimana, bilo ih je dozvoljeno zijaretiti. Hadis, "Onome ko zijareti moj kabr će biti kao da me je posjetio dok sam bio živ" nam naređuje da zijaretimo Hudžre-i se’adet i da se njime koristimo. Oni koji su ga zijaretili (Resulullaha) dok je bio živ bi od njega odlazili sa puno faide (blagostanja, bereketa, koristi). Ovaj hadis-i šerif nas informiše da će oni, koji zijarete njegov mubarek kabr, ovakvo otići.

Veliki alimi islama kao što su Abdulkadir-i Gejlani, Muhjiddin-i Arabi, Takijjuddin-i Ali Subki, Ahmed ibni Hadžer-i Mekki i Abdulgani Nablusi-rahimehumullah-su davno dokazima pokazali, prije nego što su se vehhabijje i pojavile, da je džaiz (dozvoljeno) zijaretiti kabrove (mezareve) Evlija, činiti im tevessul (okoristiti se upotrebljavajući ih kao posrednike) i moliti (tražiti) za Allahov teala afv (uslugu, oprost) i merhamet (milost). Hazret-i Jusuf Nebhani u svojoj knjizi Ševahid-ul-hak citira duge izvode i dokaze iz knjiga uzvišenih alima-rahmetullahi teala alejhim edžma’in-i tako rezili (ponižava) vehhabijje. Pedeset stranica ove knjige, koja je na Arapskom jeziku, je 1972. godine štampano u knjizi Ulema-ul-muslimin. Jedan dio ove knjige je preveden na Turski jezik i dodan je knjizi Faideli Bilgiler, dio pod naslovom Doğruya inan, Bölücüye aldanma. Pametna omladina, koja ga pročita, će odmah shvatiti da su vehhabijje na putu dalaleta, da su vrlo glupi i da su neiskreni.

Hazret-i Alauddin-i Attar-kuddise sirruh-piše u svojoj knjizi Rešehat, "Osoba koja posjeti mezar Evlije-rahmetullahi teala alejhim edžma’in-dobije direktno proporcionalno onoliko feiza (koristi) koliko je shvatila velikog zata (osobu) koji leži u kabru i proporcionalno količini tevedždžuha (lijepih misli koji je usmjerio) prema Veliji to jeste, direktno proporcionalno koliko je uz njega priljubio svoje srce. Iako zijaret kabra ima puno koristi daljina ne pravi prepreku onome ko može učiniti tevedždžuh ruha Evlije. Behauddin-i Buhari naređuje [onim koji su u stanju da Allahu teala direktno učine tevedždžuh] da direktno učine tevedždžuh (okrenu se prema, priljube svoje srce) Haku teala. Kada se zijarete kabrovi Evlija trebamo zanijjetiti da činimo tevedždžuh prema Allahu teala. Ruh Velije treba da bude vesile (posrednik) za potpuni tevedždžuh prema Allahu teala. Isto tako trebamo Allahu teala učiniti tevedždžuh dok smo skromni prema drugim ljudskim bićima. Zato što je skromnost prema ljudskim bićima, radi Allaha teala, makbul (kabul, magbul, cijenjena, usvojena, primljena, uslišana)."

Da bi dobili fejz-i ilahi koji konstantno, svakog momenta teče čineći tevedždžuh Allahu teala, srce mora biti očišćeno od gafleta (nesvjesnosti Allaha teala) i dunjalučkih interesa. Srce koje nije tako i koje je pocrnilo od kufra, bid’ata i grijeha ne može učiniti Allahu teala tevedždžuh niti dobiti fejz-i ilahi. Ovakvi ljudi trebaju da slijede hadis-i šerif, "Lajese’uni…", trebaju da nađu muršid-i kamila ve mukemmila (velikog alima) to jeste, pravog Resulullahovog nasljednika (varis) koji je stekao Allahov teala fejz, da edebli sjede u njegovom prisustvu i da dobiju od fejz-i ilahi koji dolazi njegovom srcu. Kada ne možemo naći pravog muršida, moramo se dobro čuvati da ne bi slijedili i da nas ne bi prevarili lažni šejhovi, tarikatdžije koji nisu u stanju da razdvoje iman od kufra.

Hazreti Abdullah-i Dehlevi piše u svom osmom pismu, "Učinite tevedždžuh ruhu (duši) ovog fakira! Ili, otiđite kod mezara Mirze Mazher-i Džan-i Džana i učinite tevedždžuh njegovom ruhu! Allahov teala fejz se može dobiti čineći njemu tevedždžuh. On je korisniji od hiljada ljudi našeg vremena." Na pedeset osmoj stranici knjige Makamat-i Mazherijje piše, "Zijaretite mezareve Evlija i preklinjite ih da vam daju fejz! Proučite Fatihu i Salevat i pošaljite sevabe njihovim mubarek ruhovima (dušama). Uzmite ih kao vesile da dobijete Allahov teala rizaluk (zadovoljstvo) što je i zahir (jasan, vidljiv) i batin (sakriveni) put se’adeta (sreće). Međutim, vrlo je teško dobiti fejz od srca Evlija bez čišćenja srca (činjenja kalbi tasfije). Iz ovog je razloga hadže Behauddin-i Buhari-kaddesallahu teala sirrehul’aziz-rekao da je bolje tražiti direktno od Allaha teala nego kroz srca Evlija.

Vehhabijje i izvjesni vjerski ljudi, koje su vehhabijje prevarili, kažu da je bid’at učiti mevlid (mevlud). Pored toga što je napisao knjigu, kao dokument i kao odgovor njima po ovom pitanju, hazret-i Ahmed Sa’id-i Faruki dokazuje u trideset sedmom pismu u Mektubat-i Ahmedijje da je dozvoljeno učiti mevlid i da donosi puno sevaba što je takođe dokazano i na dvije stotine trideset trećoj stranici knjige Hudždžet-ullahi alel’alemin fi mu’džizat’i Sejjid-il-Murselin koju je napisao Jusuf-i Nebhani-kaddesallahu teala sirrehul’aziz, na kraju knjige El-besair li-munkirit-tevessul-i bi’ehl-il-mekabir, u knjizi En-ni’met-ul kubra alel-alem fi-mevlid-i sejjid-i veled-i Adem. Ove tri knjige kao i sljedeće četiri navedene knjige je Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula ofsetom reprodukovala. Mi ne trebamo zabranjivati mevlud nego trebamo zabranjivati učenje mevluda sa tegannijom (melodično pjevajući kao pjesmu), sjedenje žena i muškaraca zajedno, u istoj prostoriji i gledanje jednih u druge.

29-U knjizi, Ette’akkub-ul-mufid koju je napisao alim iz Damaska, Ebu Hamid bin Merzuk-kaddesallahu teala sirrehul’aziz, i u knjizi Et-tevessul-u bin Nebi ve bis-Salihin koja je skraćena verzija dva toma knjige pod naslovom El-beraet-ul-eš’arijjin, je odgovoreno na ideje Ibni Tejmijje, Ibni Kajjima i sina Abdulvehheba.

30-Knjiga El-fedžr-us-sadik fir-redd-i alel-munkiri-t-tevessul-i vel-havarik koju je napisao Bagdadski alim Džemil Sidki efendija rezili (ponižava) vehhabije.

31-Knjiga Nur-ul-jakin koju je napisao alim iz Tajlanda hazret-i Mustafa bin Ibrahim Sijami. Knjiga je izdata 1345. a Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula ju je 1396. [1976.] ofsetom reprodukovala. Ova knjiga dokumentovano odgovara Tajlandskim vehhabijama.

33-Muftija Mahmud Sahib, još jedan alim iz Indije, je odgovorio vehhabijama i u svojoj knjizi Reddi vehhabi-ji Hindi i podučava Ehl-i sunnet.

34-Mevlana Muhammed Kuttu-rahmetullahi teala alejh-profesor na Faruk Koledžu u gradu Kalkuti, republika Kerala, Indija, je dokazima odgovorio vehhabijama u svojoj knjizi Kitab-us-sunni koja je napisana na Malajskom jeziku. Knjiga ima tri toma.

35-Knjiga Mizan-uš-šeri’a Burhan-ut-tarika koju je napisao Muhammed Hilmi Efendi-rahmetullahi teala alejh-piše o napadima izvjesnih ljudi na alime tesavvufa i onda na svaki od njih, pojedinačno, piše kimetli (lijep, cijenjen) odgovor. Knjiga je na turskom jeziku i u rukopisu je. On je prvo dobio fejz od Zijauddina Gumušhaneli efendije u Istanbulu, zatim od Hadži Ahmed efendije iz Sivasa. Hadži Ahmed efendija je bio halifa Ašik efendije a Ašik efendi je bio halifa Halid-i Bagdadija. On je preselio na ahiret 1334. [1916.] u Mar’ešu. Njegove halife a naročito njegovi sinovi Bahir i Abdurrahman, njegov zet Vehbi i autor ove knjige, Muhammed Nef’i efendi su nastavili da prosvjećuju (iršad) narod.

36-Direktor koledža Medresat-ul-irfan u gradu Koutiala u državi Mali piše u svojoj knjizi El-hakaik-ul-islamijje da su vehhabije, koje žive u Africi, razdornici i daje im lijep savjet.

37-Muderris-i allame i hatib (imam) u Hamada Sultan Džami’i, Muhammed Hamid, detaljno objašnjava Hanefijski mezheb u svojoj knjizi Luzum-u ittiba’i mezahib-il-eimme i dokazuje da je vadžib slijediti (taklid) jedan od četiri mezheba. Ova knjiga je napisana 1388. [1968.] a 1984. je u Istanbulu ofsetom reprodukovana i stavljena na kraj knjige Miftah-ul-felah.

38-Knjiga Nefehat-ul-kurb vel-ittisal bi-isbat-it-tesarrufi li-Evlija-illahi teala vel-kerameti ba’del-intikal je čuvena knjiga koju je napisao hanefi alim sejjid Ahmed Hamevi.

39-Ahmed Babe, alim afričke države Gana i direktor Medrese-i vatanijje, u svojoj knjizi Sejf-ul-Hak dokazima i dokumentima opovrgava vehhabije.

40-Englezi su osnovali misionarske organizacije sa ciljem da iznutra unište Islam. Ovi misionari su napisali knjige u kojima ponižavaju islamijjet i alime islama. Englezi su na ovim knjigama štampali imena potplaćenih vjerskih ljudi, kao autora ovih knjiga, pa su ih onda po Islamskim zemljama dijelili bezplatno. Ehl-i sunnet alimi su odgovorili na ove knjige i potpuno uništili ovu njihovu podlu politiku. Habib Alevi bin Alevi Haddad je napisao odgovore na njih u svojoj knjizi Mizbah-ul-enam ve džila-ul-zulam. Knjiga je1216. godine, po hidžri, napisana a 1325. godine štampana u Istambulu. Takođe postoji i knjiga Ahmeda bin Zejni Dahlana pod naslovom Dževazut-tevessul. Izdavačka kuća Hakikat Kitabevi iz Istanbula je 1416. [1995.] godine štampala ovu knjigu po drugi put sa ciljem da je rasprostrani po cijelom svijetu.

STAZOM SUNNETA

Back | Index | Next